Hutba: Malik bin Dinar
Malik bin Dinar, jedan veliki pobožnjak, jedan veliki alim, jedan veliki muhaddis koji je rođen u Iraku i koji je većinu svoga života, odnosno dobar dio svog života, proveo u Iraku. Stoji da, prvi 30 godina nije znao za Allaha Subhanahu wa Ta’ala.
Pazite, 30 godina u Iraku, u muslimanskoj sredini, u islamskoj sredini gdje većina ljudi klanja, gdje većina ljudi se obraća Allahu Subhanahu wa Ta’ala pet puta dnevno, gdje se uči šerijat, on se bio odmetnuo i nije ga to interesovalo. Punih 30 godina, kažu krao je, pio je, lio je, presrećuo ljude, otimao im imetak, tlačio ljude. Gdje god bi što moglo da uči ni od šera, on bi bio prvi. Pa su ga se ljudi bojali, kada bi se njegovo ime pomenulo, ljudi bi se bojali. Pa ga je čak taj tamo namjesnik stavio da brine o ljudima na pijaci, Kažu on, prošlo je vrijeme 30 godina, nikada Allahu na sedzdu nisam pao. E sad on kaže, dok priča svoju priču, sjedi u poslanikovoj džami i kao šejih obraća se džematu i kaže, o ljudi, puno puta sam vam pričao hadise, puno puta sam vam pričao pričao, pustite me danas da vam kažem nešto o sebi.
I godinama slušate moje dersove, i godinama slušate hadise od mene, godinama vam ja to tumačim, pustite me da vam kažem nešto o sebi. Pa onda učenici jedva dočekaše da čuju istoriju ili biografiju svoga šeha, pa im on kaže, ja sam taj, taj, pa nabraja pijanac, koji je pravio to, koji je radio to, koji je, koji je, sve to nabraja, i onda kaže jednog dana, dok sam bio na pijeci, čuo sam jednog mazluma, potlačenog čoveka, kako se obraća drugome i kaže, vrati mi to, tako ti, Allaha, to sam danas zaradio, hoću da ponesem svojim kcerkama, hoću da obradujem svoje kcerke dana s ovim. Kaže ovaj, ne interesuješ me ni ti, ni tvoja djeca, gubi mi se sa očiju. Kaže, . Pa sam prisao i, oteo mu na silu. Vrati to, daj čoveku. Kaže ovaj, ne dam mu, dužan mi je bio prije. Kaže dug, nek ti vrati, ali ovo moraš da mu daš, ovo je hrana za njegovu djecu danas. Ti ko mu uzmeš ovo malo što je zaradio danas, šta će bit sa djecom? . Osjeća ljudskost u svojim prsima. I kaže, ovdje je proradilo kod malika ta ljudskost i humanost. Uzima to i daje ovom siromahu. I kaže siromahu, koga imaš u kući? Kaže, imam nekoliko čerki koji danas čekaju ovu hranu,. Nemoj zaboraviti, kada im budeš dao tu hranu, da mole Allaha za robar koji se zove Malik Bindinar. Za mene. Nemoj zaboraviti to da im kažeš. Kaže, nije prošlo puno. Malik je počeo da razmišlja kako se čovjek brine o svojim čerkama onaj prije. Kako voli svoje čerke. Pa odjednom, kaže, on osjeti potrebu da bi on volio da ima svoje dijete.
Kako bi on volio da ima svoje djete. Niko mu nije dao mlade da se ozeni jer je bio poznat po zlu. Kaže on, odoh da kupim sebi robinju. Na pijeci je bilo tamo robinja, i kaže, malik prišao sam, gledao neku koja izgleda lijepo, koja je čedna, koja je ponizna, koja je, pa sam odabrao sebi. Oslobodio je, to i je bila mehr, da se mu čine da bude slobodna žena, a nakon toga sam je oženio. Nije dugo prošlo nakon toga, dobili smo kcerku, dali smo joj ime Fatima. Međutim, ja sam nastavio i dalje da živim svojim životom, da pljačkam, da kradem, da presrećem ljude, da pijem alkohol, po tome sam bio prepoznativ. Svi drugi piju, ali ja pijem i lijem i nikako ne stajem, samo pijem. Kaže, da ona čerkica odrasta, moje srce se veže za nju.
Puno puta bi ja došao taman da popijem alkohol, kaže, ona čerkica počela da hodi, udari me, prospije mi ona alkohol, ja smijem, bacim ono.
Ponovo uzmem novu čašu, kaže ona, ponovo kao da je neko naređivao da mi prosipi ona alkohol. Sve dok nije malo odravastila, negdje stoji 3-4 godine, negdje stoji 5 godina, pa je Allah odlučio da ona preseli. Pazite, kaže, odjednom, dok se me gledao u sobi, dok sam se igrao sa njom, dijete samo pade i na licu mjesta ispusti dušu. Više se nije ni pomerila. Žena je ušla, počela da vrišti, počela da traži pomoć, međutim ja sam stajao i gledao, dijete je ispustila dušu, mrtvo je, nema mu spasa. Tu noć smo završili, ukopali smo je, pa sam se vratio kući. Pa sam rekao, noćas ću se napiti kao nikad dosad. Jedini moj način da zaboravi moju tugu bolu koju imam, jeste da se toliko napijem da zaboravim sve ovo. Pa sam otišao, pa sam pio, pio, pio, dok nisam pao u nesvijest. Ljudi su me vratili, donili su me i ja sam tu noć usnio, mnogo strašan i težak san, kažu. Usnio sam sudnji dan. Dok sam bio u tom pijanom stanju, usnio sam sudnji dan. Usnio sam ljude koji čekaju da polažu račun pred džebarom, pred silnim Allahom Subhanahu wa ta’la. Pa ljudi počeše da bivaju prozivani svojim imenima. Pa sam odjednom cuo da neko reče, malik bindinar neka pristupi da polaže svoj račun. Pa sam krenuo, iza mene nikdje nikoga, ispred mene nikdje nikoga. Krenuo sam negdje, pozivaju me, čujem glas. Pa sam odjedno om vidio jednu zmiju ogromnu koja je krenula prema mena. Pa sam počeo da bežim od te zmije, a ona se bliže i bliže. Pa sam bežao, a ona se bliže i bliže. Pa sam naišao na jednog starca, na jednog dedu. Pa mu rekao, tako ti Allaha pomagaj. Pa mi je rekao, ja ti ne mogu pomoć. Ja nisam kadar da se suprostavim ovoj zmiji. Ali ti mogu reći gde ćeš naći pomoć. Trči prema brdu. Pa sam se okrenuo i vidio jednu brdu. Na tom brdu sam vidio posebne kapije, specijalno ukrašene. Što je što sam bio bliže brdu, čuo sam dječije glasove. Čuo sam dječije glasove. Zmije iza mene, brdu ispred mene, kapije i čuju se glasovi. Pa sam odjedno om čuo dječicu kako govore i kako vicu. O Fatima, evo ga tvoj babo, pomozi mu, spasi ga. Pa sam vidio moju čerkicu koja mi dade desnu ruku da se popnem kod nje, a lijevom prema onoj zmiji pa zmija stade. Kaže čerkica kad me uzela sjede u krilo kao što je to nekad radila dok je bila živa na ovome svijetu, pa mi prouci kuranski ajac u kome stoji. Zar nije došlo vrijeme da oni koji vjeruju da se njihova srca smire kad se Allah spomene i da im se srca smire kad čuju istinu koju je Allah objavio. U tom trenutku bi mi rečeno, ona zmija koja te juri su tvoja hrđava djela, onaj starac koji nije mog’o ti pomog’ne, su tvoja dobra djela, koja su slabašna, a ovo je tvoja cerka Fatima, za koju imaš veliku nagradu ako budeš bio strpljiv i ako budeš bio kako treba. Kaže, probudio sam se, već sam počeo da se vraćam, sad čekao sam sabah, uzabdest, i onako mamuran, teško stanja, ulazim u džamiju po prvi put. Pazite detalje. Kaže, u džamiji namaz je predvodio imam Šafija. Imam Šafija, jedan od velikana, jedan od, što kažu, skoro najučenijih ljudi u ovom umetu. Stao sam iza njega, kad odjednom, kao da mu je Allah naredio, uči iste kuranske ajete, koje sam čuo u snu od moje čerke, zar nije došlo vrijeme da oni, koji vjeruju da im se srce smire, da prihvate istinu od Allaha , pa sam rekao, došlo je vrijeme Gospodaru, došlo je vrijeme. Od tog trenutka, moj život se promijenio, moj život je danas ovo što vidite, danas ja pranosim znanje drugima, danas ja podučavam, podučavam druge.
Pazite koliko mi imamo naših velikana, koji su među nama, koji su i ovdje u nasem mjestu, gradu, čeka se da krenu pravim putem, pa da i oni vide ljepoto Allahove , vjere i da se Allah obraduje njihovoj teobi. Verujte, kad se rob pokaje Allahu, iskreno Allah se obraduje njihovoj teobi.
Jos jedna prica vezana za malika
. Navodi se da je obavio hadz jedne godine, nakon što je krenuo pravim putem, nakon što je postao alim, nakon što je postao pobožnjak, spominje se u vrhu ti pobožnjaka gde je bio. I kaže, nakon obavljenog hadza, malik bindinar spava i sanja da neko govori svima je primljen hadz osim jednom čoveku. Svima je primljen hadz osim jednom čoveku. Kaže malik bindinar u strahu ustaje i kaže, možda sam ja taj čovek gospodaru, šta sam zgrješio, čim je meni ovo došlo u snu, sigurno sam ja taj grešnik kome Allah nije primio hajj. Međutim, sljedeću noć ponovo malik sa zebnjom, sa strahom, liježe u postelju i ponovo dolazi isti glas i kaže, svima je Allah ove godine primio hajj osim jednom čoveku. Kaže malik, mogu li znat ko je taj čovek? Pa mu je rečeno da je on Muhammed bin Harun. Muhammed bin Harun iz Horosana, dio Irana. Kaže, jedan od pobožnjaka, međutim Allah mu nije primio hadz. Pa kaže, malik bindinar, sutra ustajem i idem, našao sam hadzije iz Horosana. Pa sam i pitao, imali među vama Muhammed bin Harun. Pa rekao se, ima veliki pobožnjak, alim, učenjak i tako dalje. Pa kaže on, pokažite mi ga koji je. Pa sam ušao kod njega. Pa me Harun, odnosno Muhammed bin Harun pitao, ko si ti? Pa sam mu rekao, ja sam Malik bin Dinar. Kaže, čuo sam za tebe, pričaj mi san,odmah pričaj mi san. Kaže, otko znaš da je san u pitanju? Kaže, znam, pričaj. Kaže, Malik bin Dinar, pa sam počeo da mu pričam. Da mi je usnu rečeno to i to. Pa je počeo da plače, kaže ovaj drugi Muhammed bin Harun. Počeo da plače i kaže, 40 godina..
Zastopno obavljam hadzi svake godine mi dolazi čovjek, pobožnjak, učen poput tebe i donosi mi tu tužnu vijest da mi hadz nije primio. Četrdeset hadzeva mi je dosad propalo Pa mu kaže mali bindinar, možeš li mi reći tako ti Allaha koji je grijeh? Neću te ofirat, neću kazat da si ti taj, ali da znamo šta je razlog pa se ne prima hadz. Ne prima se dobro djelo. Pa kaže on, bio sam pijanac, a čuo sam i tvoju priču i ti si bio poput mene. Bio sam pijanac koji je pio, koji je lio. Noć u oči Ramazana došao sam pijan kod svoje kuće. Majka je pripremala hranu za sufur. Ja sam ušao pijan. Pa je počela da govori o nestreću, svi ljudi se pripremuju za Ramazan. Sutra ulazi Ramazan, a ti dolaziš ovako pijan svojoj kući. O nestreću, pa dok li ćeš više ovo raditi? Pa sam je odgurnuo jedno. Međutim, majka je nastavila i dalje da me kritikuje. Pa sam je gurnuo drugi put. Ono što ima na sred sobe gdje se pekla pita, gdje se pravilo ono što se pravi vatre koja je bila oganj na sred sobe. Kaže, oganj je bio itekako, itekako zagrijan. Pa sam je gurnuo i pala je u oganj. Majka je izgorela za sekundu. Žena me je uhvatila za ruku, odvela me u drugu sobu. Tamo me zaključala dok nije prošlo određeno vrijeme. Međutim, majci nije bilo spasa. Majci nije bilo spasa. Nakon toga su me pustili. Izašao sam, vidio sam šta sam uradio. I od tog trenutka moja teoba je nastupila. Moje kajanje je nastupilo. Ali zbog ovog velikog grijeha koji sam učinio, Allah mi ništa ne prima. Malik se okrenuo da ide, pa je čuo ovog čovjeka koji govori.
Gospodaru ti koji otlanjaš brige. Koji rastjeruješ tugu. Gospodaru nemoj me otjerati spred tvojih vrata. Ja ti kucam kao tvoj rob. Kucam ti kao bespomoćni rob. Ti si onaj koji se odazivaš do vama kad ljudi upučuju dove. Gospodaru prihvati me sebi. Gospodaru prihvati moju teobu. Kaže Malik vratio sam se uplašen u svoj šator. Noć je pala, ponovo sanjam, dolazi Allahoposlanik i glas Allahoposlanika.
Čujem i kaže, o Malike, zašto rastužuješ ljude, , zašto si mu pričao san? O Malike vrati se i reci mu da mu je Uzvišeni Allah Subhanehu Wa Ta’ala oprostio i da će između njega i njegove majke biti sud na sudnjem danu, pa će Allah presuditi da on bude tri dana bačen u džehennem, nakon toga će Allah narediti njegovoj majci da ga majka izvadi iz džehennema i da zajedno uđu u džennet. Vrati se i reci mu ovo što sam ti rekao. Sutra dan ponovo osviće Malik, stiže kod Mohameda bin Haruna i obavještava ga o ovom snu. Kaže Malik bin Dinar, ispustio je dušu u istom trenutku i ja sam mu klanjao dženaze. I ja sam mu klanjao dženaze nakon svega ovoga. Molimo Allaha gospodara svjetova da primi naše teobe. Molimo Allaha gospodara svjetova da mi shvatimo da nas Allah neće odbiti sve dok mi kucamo na njegova vrata.
Molimo Allaha da svima onima koji traze put do Njega , pomogne i obasja ih svjetlom
Da primi nasa pokajanja i da nas nastani u dzennetu
Amin
